I finalno odrediše ovog teksta je Vrnjačka Banja. Nakon “Extona” Saše Gočanina usledila je duga pauza do 1997. godine kada se pojavio prvi broj fanzina “Maksmagnus” iza koga je stojao autor ovog teksta. Poput Filipa Antonijevića i ja sam za fanzine saznao iz prikaza u časopisu “Ritam” krajem osamdesetih. Bez da sam video ijedan, na osnovu pročitanog sam krenuo da radim svoj prvi fanzin koji nikada nije završen. Sličnu sudbinu će u Vrnjačkoj Banji doživeti još nekoliko pokušaja da se pokrene i objavi fanzin, a najbliži izlasku je bio Aleksandar Milutinović koji je kopletan dizajn radio ručno, tj. pišući i crtajući. “Maxmagnus” je dogurao do tri broja, a razlikovao se po tome što su intervjui rađeni uživo, a ne poštom što je bio preovlađujući metod. Danas može biti dragocen i zbog velikog broja prikaza koncertnih događanja.
Sredinom 2005. godine pojavio se prvi broj fanzina “Over The Wall” nastalog na relaciji Vrnjačka Banja – Beograd. Osim autora ovog teksta, ko-autor i pokretač cele ideje je bio Branimir Lokner, naš poznati rok novinar i teoretičar, što je redak primer da je neko iz zvaničnih medija imao većeg dodira sa fanzinaškom scenom. Fanzin je nastao na talasu interesovanja ovdašnje metal publike za anderground scenom (u pod naslovu fanzina je stojalo “80% underground, 20% overground). Fanzin se pojavio u eri interneta, kada su naglo postali lako dostupni mnogi svetski bendovi za intervjuisanje i predstavljanje. Saradnici na prva dva broja su bili i Nikola Milojević i Ivan Marković (dizajn). Prvi broj je prodat u za fanzin gotovo neverovatnih 600 primeraka. U naredne dve godine su izašla još dva broja. A 4 formata sa prosečnat obima oko 50 stranica “Over The Wall” je donosio pregršt intervjua, recenzija, kolumni i gostućih saradnika. Iako je četvrti broj bio u pripremi, nikada se nije pojavio.
I poslednji fanzin u ovom pregledu je “Žikina šarenica” koji je izašao 2008. u Vrnjačkoj Banji. Autori fanzina su bili Srđan Čeperković i Dalibor Đorđević, a dizajn je radio Vladimir Teofilović iz Kragujevca. Osim intervju sa bedovima pank orjentacije zin je obrađivao i teme vezane za “Crni talas”, savremenu književnost uz šaljive tekstove o fenomenima poput Ljubiše Trgovčevića ili Kleopatre, ali i tekstove o bolestima koje pogađaju mlade poput infektivne mononukleoze, hepatitsa ce, side Urađeno je samo osam primeraka, dva za autore, ostali su podeljeni i trenutno je nenabavljiv.
Epilog
Ovim se završava pregled fanzina Raškog i Rasinskog okruga, kako smo nazvali izložbu koja će od 17. januara do 17. februara biti postavljena u Narodnoj ibilioteci “Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji. U eri interneta značajno je smanjen broj tkz. “papirnih” fanzina, a u korist “e-zinova”. Takođe, preseljenje fanzina ңa internet je dovelo i do značajnog brisanja granica između fanzina i zvaničnih glasila pošto internet pretraga omogućuje lako pronalaženje fanzina koji tretiraju i najopskurnije teme. Papirni fanzini se ipak ne predaju o čemu svedoči uspešan rad novosadskog “Out of Darkess” fanzina. Vreme kada je maltene svaki grad u Srbiji imao po jedan ili više fanzina je davno za nama, ovaj tekst je skroman dopirnos nastojanju da se trud i napor koji su autori svih pobrojanih ulagali ne zaboravi. Autor nije imao na raspolaganju sve brojeve fanzina o kojima je pisao što je delom osiromašilo tekst. Sve sugestije i komentare možete slati preko kontakt formulara na linku – Kontakt.
Puno su pomogli Marina Đorđević, Vojkan Trifunović i Jadranko Mlinarić, kao i svi autori fanzina sa kojima sam bio u kontaktu.
