Ovo me je pitala koleginica iz Vrnjačkih novina pre par godina kada se u jednom od tekstova pojavio dotični termin. Isto pitanje sam čuo i nekoliko puta tokom pripreme ove izložbe. Izvan sveta tkz. andergrunda, reč “fanzin” se vrlo retko koristi, a sami fanzini kao produkt delovanja svojih autora iliti fanzinaša, vrlo retko imaju neki veći tiraž i njihov domet se najčešće svodi na krug od ranije iniciranih posvećenika. Mada se često smatra da su se fanzini pojavili sa pank pokretom sredinom sedamdesetih, njihovo prvo javljanje se može locirati nekoliko decenija ranije.
Po svemu sudeći prvi fanzin se pojavio 1940. godine u Americi. Autor mu je bio Russ Chauvenet i bavio se naučnom fantastikom. Ako idemo još dalje uprošlost, naći ćemo da su u drugoj polovini 19. veka u Americi književni kružoci pisaca amatera na primitivan način i u vrlo malim tiražima umnožavali svoja dela i zatim ih distriburali unutar zainteresovanog kruga čitalaca. Slične samoizdat publikacije su izrađivali i pripadnici umetničkog pokreta dadaizma.
Sama reč fanzin je nastala prostim spajanjem engleske reči fan – obožavalac i reči magazine. Na osnovu ovoga možemo relativno lako konstatovati da su fanzini produkt rada poštovaoca i fanatičnih zaljubljenika u određenu temu ili pojavu. U najvećem broju slučajava su produkt kućne radinosti i tkz. “uradi sam” tehnike. Tiraži im se kreću od ekstremno malih, tokom devedestih prosečan tiraž jednog fanzina u Srbiji je je bio između 30 i 50 kopija, do onih ambicioznijih koji su svoje tiraže brojali stotinama. I pored malih tiraža fanzine po pravilu pročita veći broj ljudi. Umnožavanje fanzina je decenijama bio veliki problem usled primitivne tehnike, a i sami troškovi umnožavanja su vrlo često limitirali izdanje na mali broj kopija. Pojava fotokopir mašina je umnogome olakšala ceo proces, ali sve do nedavno jeftino i povoljno fotokopiranje je bilo rezervisano samo za veće gradske centre.
U jednom nedavnom intervju Zoran Kostić Cane, pevač Partibrejkersa, pomenuo je da je ekipa ljudi okupljena oko beogradskog fanzina “Urbana gerila” (sam početak osamdesetih) koristila činjenicu da je njegova majka radila u preduzeću koje je imalo mogućnost umnožavanja i da je deo tiraža tako obezbeđivan. Sa druge strane autor prvog kraljevačkog fanzina”Scremaing From The Basement” (reč je o 1992. godini) Aco Popadić u uvodniku drugog broja kaže da je prvi broj imao tiraž od svega 30 primeraka zato što navedena cena uopšte nije pokrivala troškove fotokopiranja, pa su autori sa svakim prodatim primerkom išli u minus, da bi daljim divljanjem inflacije došli u situaciju da novac koji im je slan nije bio dovoljan ni za poštarinu, a kamoli za umnožavanje. Sa druge strane imamo primere profesionalno štampanih fanzina (“Maxіmum rocknroll”, “Flipside”, kod nas “Tri drugara”…) i ovakvi fanzini su po pravili imali i veće tiraže, sređeniji dizajn, kao i širi krug saradnika. Kad smo kod saradnika fanzini su vrlo često individulano delo, a najčešće je “glavni urednik” obavljao i sve druge poslove (pisanje, dizajn, umnožavanje, distribucija) uz manju pomoć jednog ili više saradnika.
Dizajn
Što se tiče dizajna tu možemo naći pregršt primera. Prvo pada napamer korišćenje pisaće mašine, mada nije zanemarljiv broj rukom rađenih izdanja, a jednako su često primenjivane kolažne tehnike (mašina, ručno upisvanje teksta i isečci iz zvanične štampe). Pojava kompjutera je za dizajn fanzina bila isto što i pojava fotokopir mašina za umnožavanje, sve je u velikoj meri uprostila i olakšala. Format je takođe varirao, najčešći je bio B5 (presavijeni A4), ali su se tu i tamo mogli sresti i vertikalno presavijeno A4 formatu, a naročito su strip fanzini inistirali na pomalo pomerenim i čudnim formatima. Vrlo retko se može sresti i (najčešće kod tkz. art fanzina) kombinovanje običnog papira, hamera, pausa i u boji štampanih stranica uz povremene dodatke metalnih ili platnenih delova (ovo sada opisano primamljivo zvuči, ali je vrlo teško za uraditi i umnožiti).
Motivi
Ali da se vratimo na početak, šta zapravo podstiče nekoga da se upusti u izradu jednog fanzina? Slobodan Šijan, naš proslavljeni reditelj je u periodu od 1976. do 1979. radio svoj fanzin koji je kasnije objavljen kao knjiga “Filmski letak” (Službeni glasnik, 2009) i na samom početku kaže da je fanzin počeo da radi iz frustracije. Naime, budući autor više klasičnih dela filmske umetnosti je u drugoj polovini sedamdesetih godina polako napuštao likovnu umetnost i želeo je da postane deo profesionalne kinematografije. Svoju enormnu filmsku erudiciju je zato odlučio da podeli sa drugima i tako je nastao “Filmski letak”. Iz ovoga primera vidimo da je polje delovanja fanzina neograničeno, prvi fanzini su za temu imali književnost i naučnu fantastiku, najveći broj njih se decenijama unazad bavi svim mogućim pravcima muzike, ali nemali broj se bavi stripom, raznim drugim oblicima umetnosti, a kao ilustraciju da pomenemo da navijači fudbalskog kluba “Partizan” su u više navrata izdavali fanzine posvećene klubu za koji navijaju (ovo nikako nije usamljen primer i u svetu).
Po definiciji fanzini bi trebali da se bave temama i fenomenima kojima se ne bave zvanična štampa i mediji ili autor fanzina nije zadovoljan kako ga zvanični mediji obrađuju i tretiraju. Čest zadatak fanzina je da daju prostor i bacaju svetlo na teme, aktere i pojave koje nemaju širu prepoznatljivost, a koji opet privlačepažnju određenog broja interesenata. Upravo suprotno, ali donekle logično, decenijama unazad postoje fanzini posvećeni najpopularnijim muzičkim grupama ili sličnim mega komercijalnim pojavama iz sveta filma i industrije popularne kulture (npr. “Star Track” serijalu filmova ili kultnim horor filmova, ali i popularnim tv serijama). Naime, najfanatičniji obožavaoci su pored obilja materijala koje su im nudili mediji putem fanzina razmenjivali retke intervjue, dragocene podatke, isečke iz novina, raritetne snimke, teško nabavljive fotografije …
Mega uspešni hevi metal sastav Metallica za čiji su rani uspon itekako bili zaslužni fanzini (period 1982-1985.) je vremenom postao opšte prihvaćen i enormno uspešan. I pored toga u vreme najvećeg uspeha benda, sredinom devedesetih, sami članovi grupe su inicirali pokretanje fanzina “So What” koji su uređivali ljudi koji su vodili fan klub benda.
Distribucija, prodaja, finansiranje
Ovde i dolazimo do pitanja prodaje i distribucije fanzina. Mada velika većina fanzina ima svoju cenu, raširena praksa pribavljanja kopije je uz kupovinu i razmena. Naime, ukoliko ste i sami autor fanzina, rasprostranjeni običaj je bila razmena sa autorima drugih fanzina, ako postoji obostrano interesovanje i saglasnost. Autoru nekog fanzina je i dozvoljeno da odbije ponuđe razmenu, a u korist prodaje za novac. Ovo je bio čest slučaj kod ambicioznijih fanzina rađenih u većim tiražima, ali bilo ko da je ikada imao dodira sa fanzinima vam može reći da eventualno postizanje tkz. “pozitivne nule” najčešće teško dostižan cilj. O nekoj zaradi da ne govorimo. Ovde dakle govorimo o entuzijazmu i želji i potrebi nekoga da se izrazi kroz fanzine, bilo da promoviše svoj, bilo tuđi rad i delo. Pisanje za fanzine je po pravilu besplatno, ako vas neko pozove da napišete nešto, podrazumeva se da ne očekujete nadoknadu za to. Ovo pravilo važi čak i za visokotiražne fanzine, eventualni honorari tek dolaze, ako fanzin preskoči jedan veliki stepenik i postane zvanična publikacija i časopis. Ovakvih primeri nisu česti, ali nisu ni izuzetak.
Tako je američki rok časopis “Crawdaddy” (izlazio od 1976. do 1979. godine) započeo svoj život kao fanzin, da bi vrlo brzo postao uticajno i tiražno glasilo nabavljivo na svakom koraku. Novosadski hevi metal entuzijasti (danas uspešni menadžeri, svojevremeno i izdavači) braća Polzović su nakon par brojeva svog fanzina “Heavy Metal Explosive” 1990. godine ga pretvorile u časopis “Hard Metal” (izlazio do 1992. godine, da bi se usled galopirajuće inflacije spojio sa časopisom “BUM” i kao “Rock Starz” izlazio u periodu 1992-1993. godine). U isto vreme Polzovići su se bavili i izdavaštvom preko “Explosive recordsa” što je čest primer da ljudi koji rade na fanzinima pokrenu i muzičko ili neko drugo izdavaštvo (knjige, stripovi…) ili da organizuju koncerte svojim pulenima.
Nastavak teksta na linku: Izložba fanzina Raškog i Rasinskog okruga: Raški i Rasinski okrug (II deo)
